Stay Signed In
Do you want to access your site more quickly on this computer? Check this box, and your username and password will be remembered for two weeks. Click logout to turn this off.
Stay Safe
Do not check this box if you are using a public computer. You don't want anyone seeing your personal info or messing with your site.
Kako da zabranim vetru da mi ime tvoje napishe na oblacima,
kako da zabranim srcu da se nada tvojim koracima,
kako da zabranim ochima da trazhe tvoje u daljini,
kako da ti ne chujem glas u ovoj tishini?
Kako da zabranim rukama da se zagrljaju tvom nadaju,
kako da zabranim snovima da te sanjaju,
kako da zabranim usnama da ime tvoje shapucu u noci,
kako, kad si sve shto zhelim u ovoj prokletoj samoci?
U lavirintu zhivota lutam, trazheci tebe,
a osecam da lagano gubim deo po deo sebe,
vec dugo ne razlikujem shta je lazh, a shta istina,
moj svet je jedna velika, muchna tishina.
Uzalud pokushavam da skopim kockice nasheg mozaika,
osecam kako mi lagano postajesh potreba, navika,
osecam da mi pod nogama izmiche tlo,
padam kroz rupu shto nema kraj, nema dno.
I osecam, sve jache stezhe me i boli,
ovo srce, shto ne ume da voli,
osecam, sve jache tishina me stezhe,
ka tebi misli nocima bezhe.
Kroz glavu prolece hiljade pitanja,
nocima ne spavam, razmishljam, do svitanja,
na daleki osmeh tvoj podseca svaka zora,
na tvoje “volim te” svaki shum talasa nemirnog mora.
I zato, kazhi mi, kako da zatvorim ochi i da te se ne setim,
kako da u grudima ubijem zhelju da te osetim?
Pozhelim da se iskljuchim od sveta i u sebe se zatvorim,
mozhda ce tako biti lakshe da lazhem sebe kako te ne volim.
Ako u svome srcu pronadjem,
najcrnje, nadublje dno,
ako ponovim sebi hiljadu puta,
mozhda na kraju poverujem u to..
ODLAZISH
Odlazish.....
Svakodnevno odlaze i moje ochi za tobom.
Kuda god krenem, samo praznina....
Ostajem sama sa svojim bolom.
Lazh u koju verujem.... postaje istina.
Kud god se okrenem........... praznina.
Tvoja lazh je moja istina.
Soba je puna zhagora i dima.
Napolju kisha pada sve jache,
jedan momak ima tvoje ochi
i sedi kraj mene, a meni se plache.
Zhelim te sada, da si pored mene,
toliko te moje usne zhele,
boli me sve, na koju stranu krenuti
kad ne zhelim nashu ljubav izdati?
Zar da gazim stazama tuge?
Da me tudje usne ljube,
kad bez tebe zhivot za mene
znachi samo tuzhne uspomene?
Ti si moj trenutak, moja chezhnja i senka,
Pred kojom se moja dusha skriva,
U tvom zagljaju moja dusha dishe
Ponovo je sretjna i ponovo zhiva.
Osetjam kako srce bije tishe,
I tvoj dodir, dalek i hladan,
Kao da sluti: nema nas vishe!
Kao hladan vetar, surov, iznenadan.
Ne verujem u rime svoje,
Bojim se osetjanja,
Ali jos trazhe te ochi moje
I chekatje do zadnjeg dana.
Jer one znaju da bili smo jedno,
One znaju da bio si moj,
Znaju da tje nashe dushe zajedno,
Lutati stazama zhivota ovog.
Prokleti zhivot, crn od patnje,
Slomljen tugom, zavijen bolom,
Gori od strasti i lude zhelje
Da ponovo budem jedno sa tobom.
Dok sanjam te, mirishu mi notji,
Na poljupce tvoje, milovanja tvoja,
Vidim te kad zatvorim oci,
Zove te i trazhi ova dusha moja.
Jer meni bez tebe prokleto je sve
More nije plavo, nestaju i snovi,
Moje oci netje bez tebe da zhive,
Pepeo i prah su ideali moji.
Ovo nije ljubav chista i iskonska,
Sreca, nada poljupci i zhelje,
Prokleta je rima ove pesme,
Opsesija dushe ti si moje.
I ta ljubav prokleta je, znaj,
Nema nicheg bolnijeg od toga
Kada u srcu znash da je kraj,
A ipak volish i voletjes do groba!
Jer ustvari ne volim tvoj osmeh ni pogled,
Shto kao sunce u svitanje sja,
U tebi volim patnju svog zhivota,
I mladost shto umire u rukama zla.
Jer kad si me sreo srela me je sretja,
Iz hiljade izvora dusha moja pije,
Ali mira nemam jer mi niko nikad,
Zhedj za tvojim usnama ugasio nije.
I nikad i netje! Jer ti ne znash, sretjo,
Da danima tudje usne ljubim,
I dok te volim sve vishe i vishe,
Lagano te nemam, lagano te gubim...
NEVERNA ZHENA
Imash li vremena
za ljubav shto je proshla,
za zhenu koja je ponovo doshla,
po zhivot.
Spasi me,
u zhivot vrati me,
podseti me shta sam imala
i neverom srushila,
podseti me shta sam bacila.
Mada znam,
kada bih te opet imala,
opet bih te vishe od zhivota volela,
a ipak,
opet bih te varala.
Jer to mi je u krvi,
u genima,
opet bih te ranila,
i ubila.
ZNam, reci cesh "nevernica,
nije me zaluzhila,
opet me ranila
i opet zabolela",
Ali znaj!
Ipak sam te,
pored svega,
ipak sam te volela...
NE VOLIM TE
Ne gledaj me,
ne volim te,
cuti.
Sve je vec recheno,
ostala je tishina
kao ponor izmedju nas.
Ne trebash mi, odlazi,
i ne vracaj se,
ne moli me,
za nas ne postoje reprize,
ne pokushavaj,
uzalud je,
ne volim te,
ne vishe...
TESKO PODNOSIM PROMENE
Ja zhivim za promashene ljubavi,
zhivim za setjanja na juche,
jednostavno uzhivam u porazu,
pushtam da me uspomene muche.
Teshko podnosim promene...
Suvishe kratko je trajalo
sve shto je bilo sretjno,
zato radije biram tugu,
barem ume da traje vechno.
Teshko podnosim promene...
Sretja me izdala toliko puta,
nikada dugo trajati netje,
tuga me nikad nije preshla,
ona nikad ledja ne okretje.
Teshko podnosim promene...
NE PRICHAJ NIKOM
Ti i ja smo promashena tema,
stih u pesmi koji se ne rimuje,
kisha koja padne kad ne treba,
pricha koju niko ne zheli da chuje.
Mi smo tonska pauza u notnom zapisu,
poslednja stranica dosadne knjige,
mi smo detelina sa tri lista,
najdublja bora na chelu od brige.
Mi smo simfonija disharmonije,
violina s otkinutom zhicom,
ti i ja smo ljubav promashena,
samo pssst... Ne prichaj nikom...
Ajmo nazad...
